Najbolji Facebook statusi - Stranica 38
Sad mi nedostaje tvoj dodir,tvoj osmeh,setnje sa tobom.Sad mi nedostaju oni dugi razgovori i besciljne setnje obelezene smehom.Sad mi nedostaje da me "cuvas" od drugih momaka da kad ti se neki ne svidi kazes "druze ona je moja"..Sad mi nedostaje ona sigurnost,ali ja sam kriva.Ja sam presla granicu prijateljstva.Nisam htela,ali desilo se... Ti si oduvek bio moj oslonac i moje rame za plakanje.Eh koliko puta sam sa suznim ocima dolazila kod tebe zbog pogresnih momaka i odluka u mom zivotu.Psovala sam a ti si se smejao i pricao kako sam ruzna kad sam besna.Onda bi me zagrlio i suze bi presusile. Ne znam kako se ovo desilo,kako si postao centar mog sveta.Smejala sam se svim onim devojkama koje su trcale za tobom,koje su te zvale.Pitala sam se sta vide na tebi pa tako odlepe.Smejala sam im se,a ja sam dozivela isto sto i sve,samo sto je mene vise bolelo!Presudila je ona noc,27. mart.Te noci sam cutala i posmatrala te,a ti si pitao zasto je tvoja Svadjalica,tako si me zvao,cutljiva.Privukle su me tvoje usne i nisam mogla da se oduprem zelji da ih dotaknem,a znala sam da to ne smem.Prvi put sam spoznala sjaj tvojih ociju,prvi put primetila tvoju frizuru.A sedam godina ranije sam svaki dan provodila sa tobom.Pocela je kisa i scucurila sam se uz tebe.Nasmejao si se i pitao zar se tvoja devojcica i dalje plasi kise.Tvoja devojcica!Pozelela sam da vrisnem,da ti kazem sve sto mi je na dusi,da ti usne usnama dotaknem,ali nisam smela.Plasila sam se tvog odbijanja,nisam smela da rizikujem prijateljstvo..A te noci sam shvatila da sam te svo vreme volela i da sam zato uz tebe uvek pronalazila mir..I dusa mi je tad bila mracna poput oluje koja je besnela napolju.Htela sam da kazem nesto ali reci mi zastadose u grlu.Jako te stegnuh uz sebe i zaplakah...Nisam mogla vise da podnesem tvoj dodir znajuci da me grlis kao prijatelj.Gusila sam se tu kraj tebe od zelje da te ljubim,da te osetim kraj sebe...Bila sam luda od zelje da te imam,da ti prodjem prstima kroz kosu i sednem ti u krilo.Htela sam da te poljubim na sekund bar,da se izgubim u tvojim ocima...da osetim da mi pripadas i da mi usnama dodirnes vrat.Nije to bila pozuda,strast vec dugo skrivana ljubav koja je pocela da boli.Secam se kako sam se istrgla iz tvog drugarskog zagrljaja i izletela napolje.Kisa je lila kao iz kabla kvasila mi kosu ali trcala sam niz ulicu.Cinilo mi se da sam brza od oluje ali telo je slabilo svakim korakom.Vikao si me,molio da stanem,pitao sta se desilo.Nisam se obazirala jer sam htela da pobegnem od tebe...Stigao si me i povukao za ruku,lica su nam se dodirnula,tela priljubila jedno za drugo..Taj osecaj nikad necu zaboraviti,ni onu prokletu zelju u meni.Sapnuo si da sam mokra sasvim i pitao jesam li posasavila.Svako bi se tome nasmejao ali ja sam briznula u plac i cvrsto te stiskala uz sebe.Pokusavao si da mi podignes glavu ali ja sam se sramila da te pogledam u oci.Plasila sam se da ces otkriti istinu u njima.Ipak nekako sam skupila snage da te pogledam u oci.U meni je trajala bitka sa razumom jer sam posmatrajuci tvoje usne zelela da osetim njihov ukus pa makar sedam godina drugarstva zauvek unistila.Gledao si me i grlio.Kisa je i dalje lila,pomislila sam da smo u nekom filmu..Verovatno ce svako ko ovo procita misliti da izmisljam,ali ne..Ja i ti smo zaista bili akteri te istinite price.Price koja sada boli.Dotakao si mi usne prstima,zelja za tobom mi je preplavila telo.I desio se taj poljubac,prvo nezan a onda se pretvorio u bujicu strasti.Cinilo mi se da cu umreti ako nam se usne razdvoje ili ako kazes da je sve greska.Strepela sam kao nikada u zivotu ali sam ti se prepustila.Usne su mi bile prekrivene tvojim a mokra majica se stapala sa tvojom.Stajali smo tu na kisi,priljubljenih tela,opcinjeni prvim poljupcima...Kisa nam se slivala niz lica a usne su brisale njene kapi..Dvoje prijatelja se ljubilo na kisi,mokrih do gole koze.Nisam znala sta ce biti posle,sta gubim,a sta dobijam.Znam samo da sam se prepustila tvojim dodirima i uzivala dok sam ti prstima prolazila kroz kosu...
Sve se na kraju vrati. Da je zaista gadno kada život pocne sve vračati,pokazaće vam priča O djevojci koja je zavoljela tek kada je prestala bit voljena. Ona je imala 14,a on 15 godina.Išli su zajedno u osnovnu školu,bio je 8 razred,a ona 7.Upoznali su se tako čudno,na nekom školskom turniru. Odmah,u tom trenutku,pri prvom pogledu u nju ,osjetio je neštaa čudno,kao da se odmah zaljubio. Kako je vrijeeme prolazilo,dečko je sve više razmišljao o djevojci koju je upoznao. Jednog dana se odlučio,i rekao“prići ću jooj i vidjeti kako situacija stoji.“ Zaista je to i učinio. Marini je sve to bilo smjesno,nije ga nimalo doživljavala kao momka koji bi jooj nešta značio u životu. Kako je vrijeme prolazilo,Bojan se sve više zaljubljivao u Marinu. Radio je mnoge stvari kako bi jooj udovoljio,a ona se tako vješto poigravala sa njiim i njegovim osjećanjima..Zaludila ga je.Malo po malo počeo je da osjeca jos nešta jače prema njoj.Blago rečeno zavolio je.Njegovi prijatelji ga nisu shvatali,nisu mogli vjerovati da može voljet curu koja ga izigrava,svi su to primječivali osim njega.Znao se više puta sa svima posvađat radi nje. Dugo vreeemena je bio njena „lutka“.Bio je tu kada jooj je trebala utjeha,kada je trebalo ohrabriit,davat korisne savjete.Ona je u njemu vidjela samo prijatelja,značio jooj je,ali ne na način kaakav je on želio.Često mu je pričala o momcima koji se njoj svidjaju,sa kojim bi se rado smuvala,a on,jadan,i u tim trenucima je bio tu za nju.Mnogo puta mu je davala lažnu nadu,da bi moglo biti nešta između njih dvoje,aa onda samo odjednom kaže da neće da pokvari prijateljstvo,povrijedi ga,a onda moli za oprost,Uvijek jooj je opraštao,ali svaki put sa nadom da će biti bolje.Da ce ona jednog dana biti samo njegova.Razmišljao je stalno o njooj,zvao je najdraža,zbilja mu je to i bila.Nije se sramio u lice jooj reći da je voli.Oči bi mu zasjale svaki put kad neko spomene njeno ime,a kada je ugleda,srce mu je kucalo tako jako. Bio je januar,hladan i siiv.Dogovorili su se da izađu . On je mislio da će napokon biti sa curom koju voli.Dugo su pricali,a onda,ona mu reče.“Ja u tebi vidim samo prijatelja,ne želim ništa sa tobom,neću vezu,i zaa mene su svi muskarci isti,povrijedićeš me.Rekla je to ,i ako je znala da nije tako.Da je zadnje što bih on uradio je povrijedio.Dugo je praznjičavim pogledom buljio u nju,a zatim rekao.“Dobro,ovo je zadnji put da sam se borio za tebe,zaista je dosta.“i samo otišao. Pokušavala je ispravit grešku,shvatila je da je ispala bezobrazna,ali kasno.On je polako prestao voljeti.Mjeseci su prolazili kao godine,bilo jooj je teško,shvatila je da jooj fali,da ga voli,i da joj nedostaju oni dugi razgovori sa njim,da jooj neko svaku noć pošalje poruku za laku noć ,i da jooj stalno govori „volim te“ Od prijatelja je saznala da je u vezi,loše se osjećala.Nije mogla da povjeruje u sve to. Došlo je proljeće. Još uvijeek nisu razgovarali. Ona je odlucilaa da pokuša da ispravi stvar,čim ga je vidjela,prišla mu je i rekla da jooj fali da ga voli i da joj je teško bez njega.Samo se osmjehnuo. Poslije par dana,stupili su u vezu,bila je presretna,a bio je i on ,barem je tako govorio.Stalno su se čuli,izlazili,i sve je bilo savršeno.Govorio je da je još uvijek voli.Mislila je da je opet sve kao prije. A onda jednog dana,kada su izašli,on je bio drugačiji prema njoj,hladan,nikaakav. Odmah je primjetila da nešta nije uredu.Pokušala je da poragovara sa njim,ali teško.A onda on izusti riječi,riječi koje su nju skrhale. „Izvini,ali mislim da je bolje da prekinemo,nisam vise siguran dal te volim,promjenile su se neke stvari“ Nije mogla da vjeruje,suze su jooj krenule niz lice,otrčala je odmah kući. Čim je došla,zatvorila se u svoju sobu,i počela naglo da plače.Plaakaala je i plakala. Dugo jooj je trebalo da se oporavi,prolazili su dani,i mjeseci. I evo,sada,august,tek ga je preboljela,ne voli ga više.Sve je sada samo prošlost.Sjećanja na njega će jooj ostat još dugo.Ona će sada pokušati naći svoju sreću,sa nekom drugom osobom,znajući da će u svakom tražiti nešta Bojanovo. To je to od mene,dragi moji,nek vam priča ovo dvoje ljudi bude pouka,nadam se da ste užvali.:D
Prodali se danas skoro svi. Kazu: Crni su dani. Ne, nisu crni dani. Crni su ljudi. I njihove misli. Prodali se danas skoro svi. Prodaju se i dalje.Gube sebe. Okrecu jedni drugima ledja. Iskoristavaju. Gube ljudskost. Postaju zvjeri. Ma ne postaju ni zvjeri. Postaju gori od zvjeri. Gori. Jer zvjeri, zvjeri se bar drze zajedno. Znaju sta je odanost. Dok ljudi, ljudi ne. Oni kupuju lazne prijatelje po niskim cjenama. Doslo je vrijeme rasprodaje jer ljudi sve manje vrijede. Sve je vise onih koji ce dozvoliti da budu kupljeni , da izdaju. Sve je vise onih koji ce biti izdati. Sve je manje onih koji vjeruju. Koji vjeruju i prepoznaju prave vrijednosti. Koji znaju da cjene trenutak. Onaj koji se pamti.I da ga stvore. Sve je vise laznih vrijednosti. Sve je manje iskrenosti. Sve je vise lazi. Sve je vise prevara. Sve je manje osmjeha. Onog iskrenog. Sve je vise drskosti. Sve je manje postovanja. Postovanje. Sve je vise onih za koje je to samo rijec. Rijec koju izbacuju i brisu iz svog rijecnika, a koju su odavno izbacili i obrisali iz svog zivota. Sve je manje istine. Prodali se danas skoro svi. Ali jos uvjek postoje oni rijetki. Oni vrijedni. Oni koji nemaju cijenu. Koji ne mogu da se kupe. Neko ce reci da njih kupis osmjehom, iskrenoscu, povjerenjem, postovanjem. Ne, ne mozes ih time kupiti. Time ih samo mozes osvojiti. Jer prave i vrijedne osobe, posebne osobe, rijetke osobe se ne kupuju, one se osvajaju. One se vole. Vole jako. Bas jako. One se cuvaju. Brane. Razumiju. Kazu: Crni su dani. Ne, nisu crni dani. A ja podignem glavu i vidim plavo nebo iznad sebe. Savrseno je. A ja okrenem glavu i vidim jedne zelene oci. Tu si. I shvatim koliko puno imam. I koliko sam srecna jer tebe imam. A to. To nema cijenu. Nije na prodaju. I nikada nece biti. I jos znam da mi nismo na prodaju. I da nikada necemo biti. Znam da smo od onih rijetkih. Od onih koji vole. Vole jako. Bas jako. * Duda *
Stranica:
Uh komšija što si dobar :))
Nisam Saša Kovačević, al idemo do mene :)
Jedini razlog zašto muško neće da kaže da voli curu je taj da baš te 2 riječi nebi zažalio... -.-
U društvu ljudi bez zdravog razuma zdrav čovek se mora ponašati kao ludak. Ludost je logika preciznog mozga kad je preopterećen.